+ besplatni vodič za vozače (prijavite se dole putem formulara)
Vožnja je zabavna. Deluje da lako kada neko drugi vozi, ali za vozače početnike može da bude itekako komplikovana i zbunjujuća. Jedno je kada imate vozačku dozvolu, a nešto sasvim drugo je da budete dobar vozač. Ako ste seli za volan nedavno ili želite da se podsetite nečega što ste zaboravili, iskoristite naše predloge.
Vozačima početnicima će oni pomoći da izbegnu greške i stres, a vozačima sa iskustvom će osvežiti pamćenje.
Često obuka u auto školi daje samo opšta znanja, bez detalja i nijansi. Osim toga, za ograničeno vreme jednostavno ne može da se stigne da se izuče sve moguće situacije koje se mogu desiti na putu. Zato vozači početnici moraju dosta toga da nauče sami, na svoj račun i na sopstvenom vozilu. Razmotrićemo bitna pravila koja će učiniti vožnju bezbednijom.
1. Lepo se namestite
Vozila se različito proizvode – to zavisi od modela, a ponekad i od zemlje proizvođača. Neophodno je da se što više upoznate sa autom, pre nego što krenete na put. Proverite gde se šta nalazi i kako radi svako dugme, proverite pedale i menjač.
Naviknite se na sve to kako vas to ne bi ometalo u procesu vožnje. Podesite komforan položaj. Nepravilan položaj za vreme vožnje nervira i smeta upravljanju vozilom i vidokrugu, dovodi do zadržavanja reakcije i nosi sa sobom gomilu drugih problema. Svi to znaju, ali često ignorišu. Ili žure i zaboravljaju da podese volan, retrovizore i sedišta.
2. Čovek se uči dok je živ
Nikada nemojte smatrati sebe profesionalom. Treba ceo život da se nalazite u procesu samousavršavanja. Verujte, uvek ima šta da naučite. To nije samo sticanje praktičnog iskustva, ali i poznavanje teorije i primena sve toga u praksi.
3. Krećite se umerenim tempom
Pre nego što počnete da trčite, naučite da hodate. Isto se odnosi i na “profesionalne” početnike.
Koliko god jako da ste hteli da nagazite na gas, prvo naviknite da se krećete u nižoj brzini. To će Vam dozvoliti da izučite ponašanje Vašeg auta (i tuđe reakcije) na putu, da podesite kretanje u skladu sa vremenskim uslovima, kao što su sneg, kiša i magla. Nakon što usavršite kretanje u nižoj brzini, možete da pređete ka komplikovanijim vežbama.
Ne postoji loš put ili loše gume – neprilagođena brzina je uvek izvor problema.
4. Pravilno koristite signalizaciju
Svetlosna i zvučna signalizacija je jedini način da komunicirate sa drugim učesnicima u saobraćaju. Svaki put kada hoćete da skrenete, promenite traku, itd, saopštite drugima o svojoj nameri. Vozač iza vas može da bude početnik – dozvolite mu da razume šta vi nameravate da uradite.
5. Izbegavajte faktore koji vam odvlače pažnju
Koncentracija i usredsređenost su vaše sve. Kada ste dovoljno fokusirani na put, pravite manje grešaka. Zbog toga nije poželjno da početnik vozi pričljivog putnika ili kućnog ljubimca, koristi telefon, najbolje je da isključi radio i, ako je moguće, spusti malo prozore kako bi cirkulisao svež vazduh. Nezavisno od profesionalizma, izbegavajte sve što smanjuje reakciju: jedan jedini sticaj okolnosti može da ima užasne posledice. Nijedan vozač ne može bezbedno da se kreće, ako ne gleda na put.
Vožnja bez koncentracije ima različite forme kao što su hrana, čeprkanje GPS-a i drugih elektronskih uređaja, šminkanje, raspravljanje sa decom, itd. Ali najgore od svega su razgovori preko telefona koji su najopasniji faktor koji odvlači pažnju. Vreme reakcije vozača se smanjuje za 20%: kod 25-godišnjeg momka ona postaje isto kao i kod 70-godišnjeg penzionera.
Naučite da budete maksimalno skoncentrisani na put. Opuštena vožnja, razgovori, nepažnja, odsustvo brze analize trenutne situacije su uspešan put ka lepom spomeniku pored puta.
6. Isključite svetla kada čekate da prođe nevreme
Ako ste se namerno ili slučajno našli pored puta u uslovima loše preglednosti zbog snega ili magle, ugasite svetla. Vozači, koji se bore sa lošom preglednošću, će da traže druga vozila kako bi ih pratili. Oni će da prate vaša svetla i mogu da ne razumeju na vreme da vi stojite na mestu.
7. Birajte bezbedno mesto
Nemojte dugo da se zaustavljate blizu obale, mosta, u mestima sa povećanim trafikom ili na uskom delu puta.
8. Razumno ocenite vaše snage
Postoje ljudi koji mogu da sede za volanom po 14 sati, drugi maksimum 4-6 sati. Dosada i fizički problemi mogu da budu osnovni uzroci koji utiču na to koliko ste za volanom. Morate da znate svoj limit i da polazite od njega kada planirate vaše putovanje.
9. Rešite se jarkog sunca
Kako ne biste oslepeli od jarkog sunca, sakrijte se iza akrilne folije. Akril se lako lepi za šoferšajbu zahvaljujući statičkom elektricitetu i dobro štiti oči od ultraljubičastog zračenja.
10. Vozi mirnije, dalje ćeš stići
Iznenađujeće, ali većina saobraćajnih nezgoda se dešava baš zbog nepoštovanja ograničenja brzine Dokaz tome je internet sa gomilom snimaka od videoregistratora. Gomilu sabraćajnih nezgoda vozači su mogli da izbegnu samo da su poštovali ograničenje brzine.
11. Ako nisi siguran, nemoj da pretičeš
Većina puteva u Srbiji su sa 2 trake, po jedna traka u svakom smeru. Vožnja po takvim putevima predstavlja beskonačan lanac preticanja. Pre nego što izađete iz svoje trake radi preticanja, uverite se da možete bezbedno to i da uradite i pogledajte prvo u srednji retrovizor, zatim ocenite odstojanje od vozila iz suprotnog smera.
12. Elektronika nije panaceja
Bez obzira na veliko mnoštvo raznoraznih sistema bezbednosti, još uvek za volanom je glavni vozač, a ne roboti. Ne treba da precenjujete mogućnosti takvih sistema, još uvek nisu svemogući. Najbolja opcija, pogotovo kada je loše vreme, je da upravljate vozilom kao da nemate uopšte nikakve pomoćnike.
13. Lakoća u svemu
Trudite se da imate lagane pokrete u svemu – u kretanju vozila, prebacivanju brzine, gasiranju, itd. Samo u filmovima prikazuju vozače trke koji naglo povuku menjač ili naglo nagaze na gas do daske. Zapamtite: auto se ne ubrzava kada ga zanosi, kada odskakuje ili kada točkovi proklizavaju.
14. Kolima treba da upravljate ne rukama i nogama, a pre svega – glavom.
Neophodno je da razumete da je vozilo – telo koje se kreće u prostoru, na koje utiču obične sile: sila vuče, sila gravitacije, centrifugalna sila, itd. Postoji još jedna sila, a to je sila uticaja vozača koji upravlja vozilom. Zadatak je u tome da se te sile pripitome u procesu nastajanja, kako ne bi ispalo ono što obično čujemo: zanelo ga je, povuklo ga je, odnelo ga je… itd. Sve u srednjem rodu.
15. Kiša je bitnije od znakova
“Veliki broj ssaobraćajnih nezgoda se dešava zbog loše ocene situacije na putu. Stvar nije u policijskim kamerama. U obavezi ste da se pridržavate režimu brzine, ali da pritom ocenujujete stanje na putu.”
Recimo, idete motoputem, ali, ako se vreme se odjednom provedrilo, to ne znači da treba odmah da se ubrzate na dozvoljenih 90 km/h.
Morate da analizirate situaciju, koju imate iza šoferšajbe – da li je tamo sneg ili kiša. Vaša greška može dovesti ne samo do vaše smrti, ali do smrti vaših putnika ili drugih ljudi.
3 saveta od psihologa za vozače
1. Nakon svađe, ne sedajte odmah za volan
Nemojte nikad da sednete za volan nakon svađe ili nervoznog razgovora preko telefona, kažu psiholozi.
Ako odmah sednete za volan, nastavićete raspravu sa svojim protivnikom. Svu svoju agresiju ćete da ispoljavate na drugim ljudima. Biće agresivna vožnja. Čovek čak može da preseče drugog vozača, koji nije kriv, što može da dovede do ozbiljnih posledica.
Zato odmah posle svađe prošetajte oko kola, možete čak i da pomalo šutirate točkove ako ste baš ljuti, smirite se i samo posle toga sedite za volan.
2. Idite peške kad vas boli glava
Ljudi su zavisni od svog moralnog i fizičkog stanja.
Čovek je krh sistem i postoji mnogo činjenica koje se odražavaju na njegovom stanju i, kao posledica – reakciji.
Postoje ljudi meteropati, koji zavise od vremena, koje zbog vremena boli glava i pogoršava se koncentracija. Kod nekog se podiže ili spušta pritisak ili nivo šečera u krvi.
I, ako profesionalni vozači znaju sebe i sa nizom loših osećaja mogu da krenu na put, sa vozačima-amaterima je drugačije. Njihovo fizičko stanje može da utiče na adekvatnost i brzinu odlučivanja za volanom. Zato, ako se ne osećate dobro, nemojte da sedite za volan.
3. Nemojte za volan nakon burne žurke
Svi znaju da se ne sme za volan u alkoholisanom stanju. Ali, morate da obratite pažnju da, ako osećate posledice žurke sledećeg dana, nemojte i u tom slučaju da sedite za volan.
Dešava se da mamurluk kod osobe prolazi veoma dugo. Stvar nije u kaznama i odizimanju dozvole. Važnije je koliko ste adekvatni.
Ako ustajete ujutru i osećate posledice jučerašnjeg dana, nemate pravo da sednete za volan.
Stvar nije u promilima – bitno je adekvatno da ocenite svoje stanje.